Slijetanje lendera “Fajlija” na kometu je u javnosti predstavljeno kao početak novog poglavlja u istraživanju svemira. Iako će biti potrebne godine da naučnici analiziraju prikupljene podatke, postavlja se pitanje šta je sledeće? Novinari “Bi-Bi-Sija” su predstavili pet najegzotičnijih planova za budućnost svemirskog programa.
Pohod na Veneru
Površina Venere
Veneru popularno nazivaju “zlom sestrom bliznakinjom” naše planete, pošto je približno iste veličine kao Zemlja, samo poseduje otrovnu atmosferu zbog koje sa neba padaju toksične, kisele kiše. Bez obzira na to, ekipa Nasinih naučnika je počela da radi na ispitivanju mogućnosti istraživanja Venere iz njene orbite.
Astronauti bi sa velike visine upravljali roverima na površini planete i potom analizirali prikupljene podatke. Međutim, tu nije kraj. Postoji iplan po kom bi ljudi živeli u svemirskim brodovima napunjenim helijumom koji bi lebdeli u gornjim nivoima Venerine atmosfere, pošto bi tamo uslovi bili slični onima na površini Zemlje.
Istraživanje Saturnovog satelita Titana
Titan, Saturnov najveći mesec
Saturnov satelit Titan poseduje atmosferski sistem sličan onom na Zemlji, samo što je reč o metanskoj, magličastoj atmosferi, kakvu je,prema nekim istraživanjima, u svojoj prošlosti imala i naša planeta.
Postoje dva odvojena plana za istraživanje okeana na Titanu, jedan Nasin, a drugi nastao na Evropskom planetarnom naučnom kongresu. Potencijalne prepreke su ogromne - gusti oblaci bi onemogućili korišćenje solarne energije, pa bi brodovi morali da koriste nuklearno gorivo. Osim toga, za plovidbu gustim morima bi bilo potrebno razviti novu tehnologiju kretanja - najverovatnije bi bila reč o kretanju bušenjem kroz tečnost.
Nažalost, NASA je pauzirala rad na ovoj misiji, dok su evropski planovi još uvek u početnim fazama.
Pohod na okeane ispod ledene površine Evrope
Presek Jupiterovog satelita Evrope
Više izgleda za uspeh ima misija na Jupiterov mesec Evropu. Pretpostavlja se da bi u okeanu ispod ledene površine ovog satelita mogao da postoji život.
Do ovih dalekih predela Sunčevog sistema ne dopire puno Sunčeve energije, ali bi u unutrašnjosti mogla da postoji topla voda zbog tektonskih aktivnosti. Da bi se do te tople vode moglo doći, potrebno je razviti "kriobota", robota koji bi bio sposoban da istopi sebi put kroz nekoliko kilometara leda.
Trenutni Nasino rešenje za ovaj problem se naziva “Valkira” i funkcioniše tako što koristi nuklearnu energiju da greje vodu, a zatim tu vrelu vodu prska na led. Mali prototip “Valkire” je testiran ove godine na Aljasci i bio bi u mogućnosti da sebi prokopa, tj. “protopi” 8 kilometara leda godišnje, a projekat nastavlja da dobija sredstva iz budžeta, pa bismo u budućnosti mogli da očekujemo neke rezultate.
Hvatanje i preusmeravanje asteroida
Naučnici planiraju da uhvate asteroid i preusmere ga u orbitu oko Meseca
Ako bismo rekli da je zadatak sletanja na kometu u pokretu bio ambiciozan, ovaj plan bi mogao da se smatra potpuno apsurdnim. Naime, prosto rečeno, NASA planira da “upeca” asteroid.
Nakon uspešnog hvatanja asteroida, on bi bio skrenut sa svoje putanje i poslat da orbitira oko Meseca, odakle bi astronauti mogli da uzimaju uzorke za analizu. Kao što je bio slučaj i sa misijom na kometu “Rozeta”, analiza uzoraka sa ovog “svemirskog kamenja” bi mogla da nam da neke smernice o nastanku Sunčevog sistema, a istovremeno bi se razvijala i tehnologija za sprečavanje eventualnog “Armagedona”. Spajanje lepog i korisnog u svom punom značenju.
Iz “Nase” kažu da su izdvojili šest asteroida koji bi mogli da budu meta ovog poduhvata. Međutim, sama tehnologija hvatanja asteroida još uvek nije razrađena, ali iz “Nase” poručuju da bi astronauti, ako sve bude išlo po planu, već za petnaestak godina mogli da istražuju asteroid.
Međuzvezdano putovanje
Alfa Kentauri, posle Sunca, najbliža zvezda planeti Zemlji (Vikipedija)
Poslednji, a i najambiciozniji projekat podrazumeva međuzvezdano putovanje. Iako su ranije prognoze bile pesimističnije, postoje indicije da bi generacija današnje dece mogla da u toku svog života posvedoči prvom međuzvezdanom putovanju.
Zajednički projekat NASA i američke agencije za bezbednost DARPA pod nazivom “100 Year Starship” za cilj ima stvaranje povoljnih uslova za transport ljudi do drugih zvezda. U ovom trenutku se radi na svim mogućim teorijama koje bi ovo omogućile, pa čak i hipotetičkom kretanju kroz antimateriju - kao i na strategijama kojim bi se ljudsko telo zaštitilo od posledica nastalih putovanjem po svemiru.
Iako naučnici priznaju da trenutno postoje izuzetno male šanse za uspeh ove misije, moramo da se setimo da je vizija sletanja na Mesec Žila Verna od pre 150 godina njegovim savremenicima delovala podjednako nemoguće. Ko zna, možda putovanje poput onog izNolanovog “Interstelara” i nije toliko nemoguće, zaključuje “Bi-Bi-Si”.
0 komentari:
Objavi komentar